Hercegovina bi za 20 godina mogla imati manje od 1000 hektara vinograda

Na samom kraju je berba vinskih sorti grožđa u vinorodnim krajevima Hercegovine. Kao nikada do sada obavljena je u tišini, čemu je doprinijela i pandemija korona virusa, zbog čega su neke tradicionalne manifestacije – poput Dana berbe grožđa u Čitluku, svedene na simboliku.

Zabavljeni svatko svojim problemima tihi su bili i razjedinjeni vinari i vinogradari.

Govoreći o berbi ing. Mladen Gašpar stručni savjetnik za vinogradarstvo i vinarstvo Federalnog agromediteranskog zavoda iz Mostara, kaže:

''Za ovu godinu u odnosu na prošlu karakterističan je manji urod i daleko, daleko bolja kvaliteta vinskog grožđa. Tome su doprinijele vremenske prilike dugo toplo ljeto koje se poklopilo s kalendarskim, pri takvim temperaturama uz povremene kiše, vinova loza se dobro razvijala i dala je odlične rezultate. Sve samooplodne sorte imale su kvalitetno odličan urod, količinski nešto manji. Primjerice urod žilavke je bio puno bolji, nije bilo sušice cvijeta, prošle godine neki vinogradi su ubrali vrlo malo žilavke, dok je ove godine odličan urod s tim da je trebalo nešto ranije brati, zbog kiselina.

Ostale sorte, uvijek je tu najrizičnija naša blatina, na nekim vinogradima vidio sam lošiju oplodnju, tu su greške napravljene kod podizanja vinograda, blatina nije posađena s dosta oprašivača, jer je strano oplodna sorta. Na urod blatine utjecaja imaju i tipično agronomski razlozi, mnogi teško prihvaćaju da se blatina ne može rezati kao druge sorte, treba primijeniti poseban način rezidbe, jer rodni pupovi su raspoređeni na dugom rodnom drvetu, a ne na reznicima. Blatina je posebna sorta, pa joj treba i posebna tehnologija. U nekim vinogradima upravo iz navedenih razloga podbacio je urod blatine. Sve ove strane sorte, kao i naše, ove godine rodile su jako dobro grožđe s tim da vinari ističu manji otok nego prošle godine“, ističe Gašpar.

Na upit o najavama vinara da neće imati kuda s ovogodišnjom berbom, zbog pada prodaje vina, za Rdiopostaju Čapljina kaže:

''Ova godina je specifična, bilo je najava iz Ministarstva vanjske trgovine da se neće dozvoliti uvoz vinskog grožđa, ali se to dogodilo s kašnjenjem od desetak dana. Hobisti i obiteljski podrumi su čekali makedonsko grožđe, pa je bilo problema s plasmanom domaćeg. Čim se pojavilo za nijansu jeftinije desetak, dvadeset posto, uvozno grožđe došlo je do poremećaja na tržištu. Uvoz već dvadeset godina remeti tržište, to nije normalo stanje.

Mi sve više tonemo, vinogradi se manje sade, to vidimo po proizvodnji sadnog materijala iz godine u godinu proizvodnja opada. Doći ćemo u situaciju da nećemo imati vinograda!? Po meni, ako ovako nastavimo za dvadeset godina neće biti ni tisuću hektara vinograda u Hercegovini. Jednostavno nema stimulansa za proizvođače, a vinari su zbog pandemije u velikoj krizi – restorani ne rade, svatovski saloni napola prazni, turizam stao…, znači vrlo teški su problemi pred ovom granom“.