Mostar se oprostio od Đeme, skromnog velikana

Na mostarskom gradskom groblju Sutina, dok je i nebo nad Neretvom plakalo, ukopan je Đemal Kasumović Đemo, dobri duh Mostara. Na pogrebu je bilo nekoliko stotina građana koji su tako odali počast skromnom velikanu.

Đemo je, bez puno galame i samohvale, samoinicijativno uređivao mostarsku Trimušu i ostale zapuštene dijelove grada kako bi im vratio sjaj i učinio ih prostorom u kojem bi njegovi sugrađani uživali a sam grad izgledao ljepše.

Od Đeme se oprostio i Boris Čutura opisavši svoj susret s ovim neobičnim i skromnim čovjekom. U svojem govoru, između ostalog, skrenuo je pozornost na njegovu skromnost te kako se slučajni susret na Trimuši pretvorio u akciju.

''Tako dok smo radili prođoše trkači, eto ono baš kad hoće zapeše u drači. Kažu našem Đemi, deda svaka čast al od danas možeš računati i na nas. Skupila se družina oko čika Đeme poravnat ćemo Trimušu to nema dileme. Tada reče Đemo ja odavde ne idem dok sve ne očistim pa makar i poginem. Svi su stvarno radili, dali sve od sebe, ugleda se Trimuša ne liči na sebe. Kad smo sve očistili gledaj čuda sad, odjedanput uključi se grad. Sredile se klupe i rasvjeta je stigla, ljudi moji medijska prašina se digla. Tko ovo pokrenu pitanja se nižu, kad odjednom slika, zahvalnicu dižu. Zahvalnicu Đemi dižu, neki ljudi iz grada, i dadoše njemu jedan stan tada. Grad mu dade stan, on poče da plače kaže hvala svima vama, nije znao šta će. Rekosmo mi tada iz cijeloga grada, tebi treba reći hvala što si imao dara. I dara i snage, da potakneš mlade'', stoji u oproštaju Čuture.

Naveo je kako je Đemo poslije Trimuše čistio Sjeverni logor te kako ga nije čuo da je zakukao.

Javnosti se obratila i Kasumovićeva sestra koja se zahvalila Gradu Mostaru na čelu sa gradonačelnikom Marijom Kordićem ''na pažnji i prepoznavanju svega dobrog što je Đemal uradio za svoj rodni grad''.

''Tijekom iznenadne ali teške bolesti zahvaljujem se na pažnji osoblju Sveučilišne bolnice na Bijelom Brijegu, na njezi i pažnji osoblju Doma za stara i iznemogla lica Tekija. Posebnu zahvalnost dugujem obiteljima Čutura, Skaramuca, Alilović i Džidić. Zahvaljujem se na pažnji i druženju svim članovima udruga sa kojima se moj brat družio ili bio član, a to su: Gradska inicijativa Zajedno za Trimušu, Škola trčanja,

Sanus Motus, Tenis klub Mostar Stari Grad, Bokserski klub Mostar, Udruga Zdrav život – Kinezis. Zahvaljujem se svojoj rodbini, a posebno obitelji Kasumović i Baralija. Zahvaljujem se svim prijateljima i komšijama te mnogobrojnim znanim i neznanim osobama koji mi pismeno ili usmeno izraziše sućut'', objavila je sestra Fatima – Sabira Kasumović.

U Đeminu čast Vedran Ugljen i Mirela Babić otrčali su polumaraton.