Iz Švedske se vratio u BiH da uzgaja krave

U iz­gra­dnju mo­der­nog po­ljo­pri­vre­dnog gaz­din­stva i stajskog obje­kta ka­pa­ci­te­ta 100 grla, ko­ji se na­la­zi u se­lu Ča­plje, na­do­mak San­skog Mos­ta, Ham­di­ja Bi­laj­be­go­vić (37) je ulo­žio vi­še od 200.000 ma­ra­ka.

Ina­če, ra­di se o mla­dom čo­vje­ku ko­ji već du­že od dva­de­set go­di­na ži­vi i ra­di u Šved­skoj, gdje je do­spio kao iz­bje­gli­ca za vri­je­me ra­ta u BiH. Ka­že ka­ko je s mu­kom za­ra­đe­ni no­vac u toj skan­di­nav­skoj ze­mlji odlu­čio in­ves­ti­ra­ti u ro­dni kraj.

"Tre­nu­tno na far­mi držim 12 mu­znih kra­va i de­ve­to­ro te­la­di i is­klju­či­vo sam ori­jen­ti­ran na proi­zvo­dnju mli­je­ka. U na­re­dnom pe­ri­odu pla­ni­ram po­ve­ća­nje ka­pa­ci­te­ta, kao i proi­zvo­dnju me­sa za inozemno trži­šte", ka­že Bi­laj­ge­bo­vić.

 Do­da­je ka­ko je ide­ja o iz­gra­dnji ova­kvog po­ljo­pri­vre­dnog gaz­din­stva u nje­go­voj gla­vi pri­su­tna već du­že vre­me­na, ali da je sa­da sa­zre­lo vri­je­me za re­ali­za­ci­ju ovog pro­je­kta. Na­mje­ra mu je da za­po­sli do­ma­ću ra­dnu sna­gu te je u sklo­pu gaz­din­stva iz­gra­dio ku­ću ko­ja je na­mi­je­nje­na za bo­ra­vak ra­dni­ka.

"Ipak, mo­ram re­ći ka­ko sam se odmah na po­čet­ku su­sreo s pro­ble­mom pro­na­las­ka ra­dni­ka ko­ji bi ra­di­li na far­mi, iako uz osi­gu­ran bo­ra­vak nu­dim i pla­ću od 1.000 ma­ra­ka. Je­dnos­ta­vno, lju­di kao da ni­su za­in­te­re­sira­ni da ra­de", ka­že Bi­laj­be­go­vić.

Ka­že ka­ko je, na­po­sli­jet­ku, po­sred­stvom ogla­sa ra­dni­ke pro­na­šao u Bi­ha­ću. Is­ti­če ka­ko je na­ila­zio na ra­zli­či­te rea­kci­je ka­da je po­čeo re­ali­za­ci­ju svo­je ide­je, ali sma­tra da se uvjeti za ula­ga­nje u BiH ne ra­zli­ku­ju mno­go od onih u Šved­skoj.

 "Pla­ši­li su me do­ma­ćom bi­ro­kra­ci­jom, ali ja mo­ram pri­zna­ti ka­ko sam sve po­tre­bne do­zvo­le do­bio vrlo brzo. To je znak da se i ov­dje mi­je­nja stav ka­da je ri­ječ o ula­ga­nju u gospodarstvo", sma­tra ovaj po­du­ze­tnik. Ka­že ka­ko ne­ma su­mnje u us­pjeh svog pro­je­kta i uvje­ren je u nje­go­vu du­go­ro­čnu is­pla­ti­vost, is­ti­ču­ći ka­ko je do­šlo vri­je­me da Bo­san­ci i Her­ce­gov­ci, ko­ji su u pro­te­klim desetljećima ste­kli ka­pi­tal u inozemstvu, po­čnu ula­ga­ti u svo­ju ze­mlju, prenose Nezavisne novine.